Rekla-Kazala

 Danas 02.12.2009god na medijima saopštena je je vest da Republika Srbija sa zemljama u okruženja stupa na belu šengensku listu.

Svakako je to vest možda i decenije, jer ukoliko se setimo ne tako davnih 90-tih to je jedna od ljudskih potreba-prava koje je građanima Srbije bilo oduzeto.

Pitanjue je šta se od tada promenilo na putu u Evropu?

Pa mnogo toga se promenilo, mislim da priče koje smo slušali od nasih roditelja više ne piju vodu, da je Srpski turista bio cenjen zbog CRVENOG pasoša, do duše i danas je CRVENI + i biometriski, ali mislim da nas nece "EVROPLjANI" sutra zbog toga ceniti.

Tada u "srećna vremena" velika većina Jugoslovena koji su bili radno sposobni su i bili u nekom radnom odnosu, te rad preko grane i nije bio toliko primamljiv, no danas se malo stvar okrenula, danas je rad i tekako primamljiv u zemljama EU, sada će početi rasprava o tome kako će nastati odliv mozgova, pa to se dešava več čitavu deceniju.

Mislim da nije problem u tome da li će neko nakon ovoga otići i raditi, ostvarivati rezultate u nekoj inostranoj zemlji (sto je sasvim legitimno), nego problem nastaje onda kada se neko vraća u Srbiju sa ostvarenim rezultatima; pitaje je kako ga dočekati u toj situaciji?

Dosadašnja iskustva govore da i nismo baš bili gostoljubivi prema našim ljudima-povratnicima, pa zaboga on je nas i ne očekuje neko gostoprimstvo, e neradi se o gostoprimstvu kao nekom lepom i prepoznatljivom maniru, nego priznavanju njegovod dela koje je ostvario negde u belom svetu, a to ne priznavanje mi zovemo SUJETOM.

Mene zanima koliko smo mi sami napredovali po pitanju sujete!?!